Biblijski stihovi o Adam
Bible verses about Adam
Exploring the story of Adam through scripture offers a profound glimpse into the heart of God's creation and the complexities of humanity's origin. Understanding Adam's narrative, his relationship with God, his choices, and their consequences, provides essential context for grasping the overarching themes of the Bible: redemption, grace, and the enduring promise of restoration through Jesus Christ. Delving into these verses allows us to reflect on our own nature, our capacity for both good and evil, and the unwavering hope that even in our fallen state, we are loved and offered a path back to divine connection. Let these verses illuminate your understanding of God's plan and your place within it.
Najkorisniji stihovi
Započnite svoje proučavanje sa pažljivo odabranim pasusima
Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета.
Зато се заклех дому Илијевом да се неће очистити неваљалство дома Илијевог никаквом жртвом ни приносом довека.
Изведи народ слепи који има очи, и глуви који има уши.
Scripture Passages
Да нисмо толико оклевали, до сада бисмо се два пута вратили.
А дете Самуило растијаше и беше мио Господу и људима.
Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
Да нисмо толико оклевали, до сада бисмо се два пута вратили.
Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
А Мојсије брже сави главу до земље и поклони се,
И рече: Благословен да је Господ Бог господара мог Аврама, што не остави милост своју и веру своју према господару мом, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мог.
Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета.
Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
А Мојсије брже сави главу до земље и поклони се,
С прозора гледаше мајка Сисарина, и кроз решетку викаше: Што се тако дуго не враћају кола његова? Што се тако полако мичу точкови кола његових?
Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих, не опомињаше се великих милости Твојих, и викаше крај мора, крај Црвеног Мора.
Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
Благо ономе, коме је помоћник Бог Јаковљев, коме је надање у Господу, Богу његовом,
Звери и сва стока, бубине и птице крилате,
А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.
А свештеници који су носили ковчег завета Господњег стајаху на сувом усред Јордана без страха, а сав Израиљ иђаше по сувом, докле сав народ не пређе преко Јордана.
Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове;
И роди опет брата његовог Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар.
Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
Поставио си га господарем над делима руку својих, све си метнуо под ноге његове,
Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета.
Проклета ће бити котарица твоја и наћве твоје.
И Ситу се роди син, коме надеде име Енос. Тада се поче призивати име Господње.
И поживе Адам сто тридесет година, и роди сина по обличју свом, као што је он, и надеде му име Сит.
И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.
Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих, не опомињаше се великих милости Твојих, и викаше крај мора, крај Црвеног Мора.
Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Овако вели Господ Светац Израиљев и Творац његов: Питајте ме шта ће бити; за синове моје и за дело руку мојих наређујте ми.
Звери и сва стока, бубине и птице крилате,
Овако вели Господ Светац Израиљев и Творац његов: Питајте ме шта ће бити; за синове моје и за дело руку мојих наређујте ми.
Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
Никога не би да призива име Твоје, да устане да се Тебе држи, јер си сакрио лице своје од нас и растопио си нас безакоњем нашим.
Је ли кад чуо који народ глас Божји где говори исред огња, као што си ти чуо и остао жив?
И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.
Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
Овако вели Господ Светац Израиљев и Творац његов: Питајте ме шта ће бити; за синове моје и за дело руку мојих наређујте ми.
Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
The Bible verses concerning Adam, from his creation to his transgression and its repercussions, paint a foundational picture of humanity’s origins, nature, and relationship with God. They illuminate God’s initial design for humankind – one of innocence, dominion, and intimate fellowship. However, they also starkly portray the consequences of disobedience, introducing sin, suffering, and death into the world. Reflecting on these scriptures prompts introspection on our own inherent human condition, the pervasive influence of sin, and the enduring need for redemption. Ultimately, understanding Adam’s story reminds us of God's unwavering love, manifested in His provision of a pathway back to Himself through Jesus Christ, the "last Adam," who offers the hope of restoration and eternal life. Let these verses serve as a constant reminder to strive for obedience and reliance on God's grace, mirroring the intended image in which we were created.