Biblijski stihovi o Covenant Ceremony
Bible verses about Covenant Ceremony
Exploring covenant ceremonies in scripture reveals the profound depth of God's commitment to humanity. These sacred acts, witnessed and affirmed, symbolize a binding agreement, a promise sealed in faith. Through studying verses about covenant ceremonies, we gain insight into the reciprocal nature of our relationship with the Divine. Understanding these rituals illuminates the importance of intentionality, obedience, and unwavering devotion in our spiritual walk. By delving into the scriptures, we discover the enduring power of covenant and its transformative effect on our lives, urging us to reflect on our own commitments to God and strive for deeper connection through faith.
Najkorisniji stihovi
Započnite svoje proučavanje sa pažljivo odabranim pasusima
И беху плоче дело Божје, и писмо беше писмо Божје, урезано на плочама.
И даћу ти земљу коју сам дао Авраму и Исаку, и након тебе семену твом даћу земљу ову.
И семена ће твог бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом.
Scripture Passages
И семена ће твог бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом.
Није с оцима нашим учинио тај завет, него с нама, који смо данас ту сви живи.
Не зато што би вас било више него других народа прихвати вас Господ и изабра вас; јер вас беше мање него иког другог народа;
Дошљак или најамник да је не једе.
И начини Исус оштре ножеве, и обреза синове Израиљеве на брдашцу Аралоту.
И узе књигу заветну и прочита народу. А они рекоше: Шта је год рекао Господ чинићемо и слушаћемо.
И тако, Господе Боже, реч коју си обрекао слузи свом и дому његовом, потврди засвагда, и учини како си рекао.
И узе књигу заветну и прочита народу. А они рекоше: Шта је год рекао Господ чинићемо и слушаћемо.
А кад сунце беше на заласку, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га.
А кад свештеници изиђоше из светиње, облак напуни дом Господњи,
А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече:
Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе.
А Авимелех рече Авраму: Шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?
И кад Мојсије силажаше с горе Синајске, и држаше у руци две плоче сведочанства силазећи с горе, не знаше да му кожа на лицу поста светла докле говораше с њим.
Тридесет година беше Давиду кад се зацари, и царова четрдесет година.
А синови Израиљеви пођоше од Вирота, синова Јаканових у Мосеру. Онде умре Арон и онде би погребен; а Елеазар, син његов поста свештеник на његово место.
И семена ће твог бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом.
И рече момку свом: Трчи да ми нађеш стреле које ћу пустити. И момче отрча, а он пусти стрелу преко њега.
Тридесет година беше Давиду кад се зацари, и царова четрдесет година.
То је закон за жртву паљеницу, за дар, за жртву ради греха и за жртву ради преступа, и за освештање и за жртву захвалну,
Тако ухватише веру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу филистејску.
И Аврам устав ујутру рано, узе хлеба и мешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи вирсавској.
Јер познах да је велик Господ, и Господ наш сврх свих богова.
И узе књигу заветну и прочита народу. А они рекоше: Шта је год рекао Господ чинићемо и слушаћемо.
Иди, и скупи старешине израиљске, па им реци: Господ Бог отаца ваших јави ми се, Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев, говорећи: Доиста обиђох вас, и видех како вам је у Мисиру.
И беху плоче дело Божје, и писмо беше писмо Божје, урезано на плочама.
Није с оцима нашим учинио тај завет, него с нама, који смо данас ту сви живи.
Не зато што би вас било више него других народа прихвати вас Господ и изабра вас; јер вас беше мање него иког другог народа;
Не зато што би вас било више него других народа прихвати вас Господ и изабра вас; јер вас беше мање него иког другог народа;
А кад сунце беше на заласку, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га.
А кад сунце беше на заласку, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га.
А трећи дан кад они беху у боловима, узеше два сина Јаковљева Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње.
И оста Исак у Герару.
Први дан биће свети сабор; тако и седми дан имаћете свети сабор; никакав посао да се не ради у те дане, осим шта треба за јело свакој души, то ћете само готовити.
У један дан обреза се Аврам и син му Исмаило,
А кад им Мојсије изговори, застре лице своје покривалом.
И учиних завет свој с њима да ћу им дати земљу хананску, земљу у којој беху дошљаци, у којој живљаху као странци.
И рече момку свом: Трчи да ми нађеш стреле које ћу пустити. И момче отрча, а он пусти стрелу преко њега.
И рече момку свом: Трчи да ми нађеш стреле које ћу пустити. И момче отрча, а он пусти стрелу преко њега.
И рече момку свом: Трчи да ми нађеш стреле које ћу пустити. И момче отрча, а он пусти стрелу преко њега.
The Bible verses exploring covenant ceremonies reveal a profound aspect of God's relationship with humanity and underscore the gravity of commitment. From Abraham's symbolic act to the establishment of the Mosaic Covenant with sacrifices and sacred meals, these passages emphasize the binding nature of promises made before God. The shedding of blood, the shared meals, and the memorial objects all served as potent reminders of the obligations and blessings intertwined with covenant faithfulness. Reflecting on these ancient rituals invites us to consider the covenants we enter into today, both with God and with one another. Do we treat our commitments with the same reverence and seriousness demonstrated in these scriptural examples? Ultimately, these verses challenge us to strive for steadfast loyalty and unwavering obedience, understanding that true covenant embodies a transformative and enduring bond.