Biblijski stihovi o Decision Making

То вам је нечисто између животиња које пужу; ко их се дотакне мртвих, да је нечист до вечера.

Заповедиће свештеник да поваде камење на коме је болест и да га баце иза града на место нечисто.

Тада дође огањ од Господа и удари их, те погибоше пред Господом.

А Мојсије позва Мисаила и Елисафана синове Озила стрица Ароновог, и рече им: Ходите и изнесите браћу своју испред светиње напоље из логора.

Гадно да вам је, меса да им не једете, и на стрв њихов да се гадите.

Тада нека заповеди свештеник да се опере оно на чем је болест, па онда нека затвори опет за седам дана.

Кажите синовима Израиљевим и реците им: Коме човеку тече семе од тела његовог, нечист је.

Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?

Зашто не једосте жртве за грех на светом месту? Светиња је над светињама, и даде вам је Господ да носите грех свега збора, да би се очистили од греха пред Господом.

Ово је закон за губавца када се чисти: нека се доведе к свештенику,

Не стрижите косу своју укруг, ни грдите браду своју.

Да бисте могли распознавати шта је свето шта ли није, и шта је чисто шта ли нечисто.

Кад дођете у земљу хананску, коју ћу вам ја дати да је ваша, па кад пустим губу на коју кућу у земљи коју ћете држати,

Кажите синовима Израиљевим и реците: Ово су животиње које ћете јести између свих животиња на земљи:

Али оних што само преживају или што само имају папке раздвојене, не једите, као што је камила, јер прежива али нема папке раздвојене; да вам је нечиста;

А шта нема пера и љуску у мору и у рекама између свега што се миче по води и живи у води, да вам је гадно.

Благослов, ако узаслушате заповести Господа Бога свог, које вам ја данас заповедам;

И да нема много жена, да се не би отпадило срце његово, ни сребра ни злата да нема врло много.

По закону коме те науче, и по пресуди, коју ти кажу, учини; не одступи од оног што ти кажу ни надесно ни налево.

Пророка исред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; њега слушајте,

Шта би пророк рекао у име Господње, па се не збуде и не наврши се, то је реч које није рекао Господ; него је из охолости рекао онај пророк, не бој га се.

А они свративши се онамо уђоше у кућу где беше младић Левит, у кућу Мишину, и упиташе га за здравље.

Шта ти изиђе из уста, оно држи и учини, као што заветујеш Господу Богу свом драговољно, што искажеш устима својим.

Нити је преко мора, да кажеш ко ће нам отићи преко мора, да нам је донесе и каже нам је, да бисмо је творили?

Камо да су паметни, да разумеју ово, и гледају на крај свој!

А Он рече: Нисам; него сам војвода војске Господње, сада дођох. А Исус паде ничице на земљу, и поклони се, и рече Му: Шта заповеда господар мој слузи свом?

И Исус учини с њима мир, и зададе им веру да ће их оставити у животу; и заклеше им се кнезови од збора.

А синови Јосифови рекоше: Неће нам бити доста ова гора; а сви Хананеји који живе у долини имају гвоздена кола; и они који су у Вет-Сану и у селима његовим и они који су у долини језраелској.

И одоше људи и прођоше земљу и преписаше је у књигу, село по село, на седам делова; потом се вратише к Исусу у логор, у Силом.

А народ одговори и рече: Не дај Боже да оставимо Господа да служимо другим боговима.

А она му рече: Дај ми дар; кад си ми дао суву земљу, дај ми и изворе водене. И даде јој Халев изворе горње и изворе доње.

Нека не једе ништа што долази с винове лозе, и вино ни силовито пиће нека не пије, и ништа нечисто нека не једе. Шта сам јој заповедио све нека држи.

А свештеник им рече: Идите с миром; по вољи је Господу пут којим идете.

А кад беху близу Јевуса, дан беше нагао врло, па рече слуга господару свом: Хајде брже да се свратимо у тај град Јевус, и ту да ноћимо.

А сав народ уста једнодушно и рече: Да не идемо ниједан к шатору свом, и ни један да се не враћа кући својој.

Да узмемо по десет људи од стотине по свим племенима Израиљевим, и по стотину од хиљаде, и по хиљаду од десет хиљада, да донесе храну народу, а он да иде да учини Гаваји Венијаминовој како је заслужила грдилом које је учинила Израиљу.

И изиђоше синови Израиљеви на синове Венијаминове други дан.

Вратите се, кћери моје, идите; јер сам остарела и нисам за удају. А и да кажем да се надам и да се још ноћас удам, и да родим синове,

Али Рута рече: Немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и где год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је Бог мој Бог.

Тако идоше обе док не дођоше у Витлејем; а кад дођоше у Витлејем, сав град узавре њих ради, и говораху: Је ли то Нојемина?