Biblijski stihovi o Desperation
Bible verses about Desperation
Desperation, though a challenging human experience, finds profound resonance within the pages of scripture. Examining Bible verses on this topic illuminates how individuals throughout history turned to God in their most vulnerable moments. Understanding desperation through a biblical lens isn't about glorifying suffering, but recognizing it as a catalyst for spiritual growth. These verses reveal a God who meets us in our despair, offering comfort, strength, and a path towards hope. By studying these passages, we can learn to navigate our own times of desperation with faith, knowing that even in our lowest moments, God's love and grace endure, transforming trials into testimonies.
Najkorisniji stihovi
Započnite svoje proučavanje sa pažljivo odabranim pasusima
Тада му рече Бог у сну: Знам да си учинио у чистоти срца свог, зато те сачувах да ми не сагрешиш, и не дадох да је се дотакнеш.
А кад зора забеле, навалише анђели на Лота говорећи: устани, узми жену своју, и две кћери своје које су ту, да не погинеш у безакоњу града тог.
Нека ми да пећину у Макпели, која је накрај њиве његове; за новце нека ми је да међу вама колико вреди, да имам гроб.
Scripture Passages
А управо и јесте ми сестра, кћи оца мог; али није кћи моје матере, па пође за ме.
Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме.
Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет.
Па и то вече дадоше оцу вина, и уставши млађа леже с њим, и он не осети ни кад она леже ни кад устаде.
Јер хоћемо да затремо место ово, јер је вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да га затремо.
Али дође Бог Авимелеху ноћу у сну, и рече му: Гле, погинућеш са жене коју си узео, јер има мужа.
А Лот изиђе к њима пред врата затворивши врата за собом,
Тада она два човека рекоше Лоту: Ако имаш овде још кога свог, или зета или сина или кћер, или кога год свог у овом граду, гледај нек иду одавде;
Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
Јер су ме украли из земље јеврејске, а овде нисам ништа учинио да ме баце у ову јаму.
Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему?
Брже бежи онамо; јер не могу чинити ништа док не стигнеш онамо. Зато се прозва онај град Сигор.
И кад сунце ограну по земљи, Лот дође у Сигор.
Устани, дигни дете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.
И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет.
Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет.
А кад неста воде у мешини, она баци дете под једно дрво,
А Бог чу глас детињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: Шта ти је Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас детињи оданде где је.
И рече: Ходите, господо, у кућу слуге свог, и преноћите и оперите ноге своје; па сутра рано кад устанете пођите својим путем. А они рекоше: Не, него ћемо преноћити на улици.
Па отиде колико се може стрелом добацити, и седе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умрети дете. И седећи према њему стаде гласно плакати.
А Господ му рече: Зато ко убије Кајина, седам ће се пута то покајати. И начини Господ знак на Кајину да га не убије ко га удеси.
Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.
И роди Зелфа робиња Лијина Јакову сина;
И узеше све благо у Содому и Гомору и сву храну њихову, и отидоше.
А кад се приближи да већ уђе у Мисир, рече Сари жени својој: Гле, знам да си жена лепа у лицу.
И кад дође Аврам у Мисир, видеше Мисирци жену да је врло лепа.
Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овим дрветом.
И он отиде к Агари, и она затрудне; а кад виде да је трудна, понесе се од госпође своје.
И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог.
И Сара жена Аврамова узе Агару Мисирку робињу своју, и даде је за жену Авраму мужу свом после десет година откако се настани Аврам у земљи хананској.
А анђео јој Господњи рече: Врати се госпођи својој, и покори јој се.
А људе што беху пред вратима кућним уједанпут ослепише од најмањег до највећег, те не могаху наћи врата.
У то време Девора пророчица, жена Лафидотова, суђаше Израиљу.
Али удараху једно о друго деца у утроби њеној, те рече: Ако је тако, на шта сам? И отиде да пита Господа.
Тада отишавши узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов.
А Јаков му рече: Продај ми данас првенаштво своје.
А Господ јој рече: Два су племена у утроби твојој, и два ће народа, изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од другог народа, и већи ће служити мањем.
А Исак рече сину свом: Кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме.
А Исак отац његов одговарајући рече му: Ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго.
А он му рече: Дође брат твој с преваром, и однесе твој благослов.
The Bible, in its profound wisdom, acknowledges the reality of desperation and offers solace, guidance, and hope through these challenging times. From cries for deliverance in the Psalms to promises of provision in the Gospels, these verses remind us that we are not alone in our despair. They illustrate God's unwavering presence, His attentiveness to our pain, and His power to transform even the most desperate situations. These verses serve as a potent reminder to turn to Him with honesty and vulnerability. Reflecting upon them, we can find the courage to release our burdens, trust in His timing, and actively seek His intervention. Ultimately, these scriptures on desperation invite us to cultivate a deeper relationship with God, recognizing Him not just as a distant deity, but as a compassionate companion who walks with us through the darkest valleys, offering unwavering love and the promise of a brighter tomorrow.