Biblijski stihovi o Reflection
Bible verses about Reflection
Scripture invites us into the sacred space of reflection, a practice vital for spiritual growth. Through mindful contemplation of God's Word, we gain clarity, discern His will, and align our hearts with His purpose. Biblical reflection isn't merely dwelling on thoughts, but actively engaging with scripture to illuminate our inner landscape. These verses offer guidance, prompting us to examine our lives in the light of divine truth. As we meditate on God's teachings, we cultivate wisdom, strengthen our faith, and draw closer to the transformative power of His love. May these scriptures be a mirror reflecting God's grace and guiding you toward deeper understanding.
Najkorisniji stihovi
Započnite svoje proučavanje sa pažljivo odabranim pasusima
Који чува милост хиљадама, прашта безакоња и неправде и грехе, који не правда кривога, и походи грехе отачке на синовима и на унуцима до трећег и четвртог колена.
Све што отвара материцу моје је, и свако мушко у стоци твојој што отвара материцу, говече или ситна стока.
И Елон и Тамната и Акарон,
Scripture Passages
Утврдио земљу на води; јер је довека милост Његова;
И учини Мојсије како заповеди Господ; и изиђоше на гору Ор пред свим збором.
То су синови Лијини, које роди Јакову у Падан-Араму, и јоште Дина кћи његова. Свега душа, синова његових и кћери његових беше тридесет и три.
А кад изговори Мојсије све речи ове свему Израиљу,
И окретоше онамо да отиду и преноће у Гаваји, и кад уђе, седе на улици градској; и не би никога да их прими у кућу да преноће.
А браћа Јосифова видећи где им отац умре, рекоше: Може бити да се Јосиф срди на нас, па ће нам се осветити за све зло што му учинисмо.
Иза тога доведох вас у земљу Амореја који живљаху с оне стране Јордана; и они се побише с вама, али их дадох вама у руке, те наследисте земљу њихову, и истребих их испред вас.
А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
Они тражише по књигама да би показали род свој, али се не нађоше, зато бише одлучени од свештенства.
Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим.
Што си седео међу торовима слушајући како блеје стада? У делу Рувимовом беху људи високих мисли.
Нема језика, нити има говора, где се не би чуо глас њихов.
Било ми је четрдесет година кад ме посла Мојсије слуга Господњи из Кадис-Варније да уходим земљу, и јавих му ствар, како ми је било у срцу.
И сто и справе његове, и свећњак чисти са свим справама његовим, и олтар кадиони,
И отидоше на југ, и дођоше до Хеврона, где беху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана мисирског.
А он одговори: Да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде сведочанство да сам ја ископао овај студенац.
Синова Атирових од Језекије деведесет и осам;
Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
Синови Салмини: Витлејемци и Нетофаћани, Атароћани од дома Јоавовог, и Зорани, половина Манахаћана,
И изабрах га између свих племена Израиљевих себи за свештеника да приноси жртве на олтару мом и да кади кадом и носи оплећак преда мном, и дадох дому оца твог све жртве огњене синова Израиљевих?
Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер беше нероткиња; и умоли Господа, те затрудне Ревека жена његова.
И иноча његова, која беше у Сихему, и она му роди сина, и наде му име Авимелех.
Шести му се роди у Хеврону, где царова седам година и шест месеци, а тридесет и три царова у Јерусалиму.
А синови Симеунови: Јемуило и Јамин и Аод и Ахин и Сар и Саул, син неке Хананејке; то су породице Симеунове.
Од Јудиног Насон син Аминадавов;
Ни гаврана по врстама његовим,
Не идеш за правду своју ни за чистоту срца свог да наследиш ту земљу; него за неваљалство тих народа Господ Бог твој отера их испред тебе, и да одржи реч за коју се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову.
Сав је труд човечји за уста његова, али се не може наситити душа његова.
И повика на човека Божјег који беше дошао из земље Јудине, и рече: Овако вели Господ: Што ниси послушао реч Господњу, и ниси држао заповест коју ти је заповедио Господ Бог твој,
Зашто си нам дао да зађемо, Господе, с путева Твојих? Да нам отврдне срце да Те се не бојимо? Врати се ради слуга својих, ради племена наследства свог.
И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске,
А кад умре Самада, зацари се на његово место Саул из Ровота на реци.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
А синови Рахиље жене Јаковљеве: Јосиф и Венијамин.
То су синови Вале, коју даде Лаван Рахиљи кћери својој и она их роди Јакову; свега седам душа.
Тако почину Ахав код отаца својих, и на његово се место зацари Охозија, син његов.
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
Нека не остављају од ње ништа до јутра и кости да јој не преломе, по свему закону за пасху нека је славе.
И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер беше нероткиња; и умоли Господа, те затрудне Ревека жена његова.
Reflecting on Scripture is akin to holding a mirror to the soul, allowing God's truth to illuminate our innermost thoughts, motivations, and actions. The verses explored highlight the diverse facets of reflection, from meditating on God's law for spiritual growth to examining our conscience for repentance and moral correction. They underscore the importance of intentional introspection, urging us to move beyond superficial observations and delve into the depths of our being. Through diligent self-examination guided by the Holy Spirit and the unchanging Word, we can identify areas needing refinement, cultivate humility, and ultimately draw closer to God. Embracing a life of reflection, therefore, is not merely an exercise in self-awareness but a pathway to spiritual transformation, enabling us to live more authentically and purposefully in alignment with God's will. Let these verses serve as a constant reminder to pause, ponder, and allow God's light to permeate every corner of our lives.