Biblijski stihovi o Sadness

А Саул посла опет људе да виде Давида говорећи: Донесите ми га у постељи да га погубим.

Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.

И ја ћу вама ићи насупрот, и бићу вас још седам пута више за грехе ваше.

Јер отац мој и мати моја оставише ме; али Господ нека ме прихвати.

Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.

Тада рекоше дрвета виновој лози: Ходи ти, буди нам цар.

Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.

Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.

Једном Јаков скува јело, а Исав дође из поља уморан.

И изнесе Мојсије ствар њихову пред Господа.

Ови ће подигнути глас свој и певаће, ради величанства Господњег подвикиваће од мора.

Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.

Потом рече Зевеју и Салману: Какви беху људи које побисте на Тавору? А они рекоше: Такви као ти; сваки беше на очима као царски син.

Може ме опипати отац, па ће се осетити да сам га хтео преварити, те ћу навући на се проклетство место благослова.

Али Господу би воља да Га бије, и даде Га на муке; кад положи душу своју у принос за грех, видеће натражје, продужиће дане, и шта је Господу угодно напредоваће Његовом руком.

Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.

А за ове речи што рекосмо ја и ти, ево, Господ је сведок између мене и тебе довека.

Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.

Па сада, становници јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мог.

И Михала кћи Саулова не има порода до смрти своје.

Охоли ископаше ми јаму насупрот закону Твом.

И викаше народ на Бога и на Мојсија: Зашто нас изведосте из Мисира да изгинемо у овој пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а овај се никакви хлеб већ огадио души нашој.

Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме Он прима.

И рећи ће тада који живе на овом острву: Гле, то је узданица наша, ка којој притецасмо за помоћ да се сачувамо од цара асирског; како ћемо се избавити?

Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.

И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.

Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.

И заробише синови Израиљеви браћи својој двеста хиљада жена и синова и кћери; и запленише велики плен од њих, и однесоше плен у Самарију.

И не беше рекао Господ да затре име Израиљево под небом; зато их избави преко Јеровоама, сина Јоасовог.

И стидеће се који раде од танког лана, и који ткају танко бело платно.

Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.

Видех у плену један леп плашт вавилонски, и двеста сикала сребра, и једну шипку злата од педесет сикала, па се полакомих и узех; и ено је закопано у земљу усред мог шатора, и сребро одоздо.

А остала дела Јеровоамова, како је војевао и како је царовао, ено записана су у дневнику царева Израиљевих.

Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју.

Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини.

Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?

И благословив Јаков Фараона отиде од Фараона.

И Господ благослови последак Јовов више него почетак, те имаше четрнаест хиљада оваца и шест хиљада камила и хиљаду јармова волова и хиљаду магарица.

И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи!

Меса од њих не једите нити се стрва њиховог додевајте; јер вам је нечисто.