Biblijski stihovi o Sorrow
Bible verses about Sorrow
Life inevitably brings sorrow, a poignant emotion deeply understood within the tapestry of scripture. Exploring Bible verses about sorrow isn't about dwelling in despair, but about illuminating a path through it. The Bible acknowledges suffering, offering solace and perspective. Understanding sorrow through scripture reveals God's compassion, His promise of comfort, and the potential for spiritual growth amidst pain. These verses remind us that we are not alone in our grief; God is present, offering strength, hope, and the assurance of a brighter future where sorrow will be no more. Dive into these verses and discover the transformative power of faith in the face of sorrow.
Najkorisniji stihovi
Započnite svoje proučavanje sa pažljivo odabranim pasusima
Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века;
Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско;
И изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.
Scripture Passages
Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага свог. Бићеш потукач и бегунац на земљи.
Али Ноје нађе милост пред Господом.
И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.
И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи.
И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.
Све што имаше душу живу у носу, све што беше на сувом, помре.
Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу.
И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу.
Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.
Узеше и Лота, синовца Аврамовог, и благо његово, и отидоше, јер живеше у Содому.
А Авимелех не беше се ње дотакао, и зато рече: Господе, еда ли ћеш и праведан народ погубити?
Али кад Бог затираше градове у оној равни, опомену се Бог Аврама, и изведе Лота из пропасти кад затре градове где живеше Лот.
Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?
И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет.
А синови Хетови одговорише Авраму говорећи му:
И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место.
И живеху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи.
А ово је племе Исака сина Аврамовог: Аврам роди Исака;
Ако ли не буде хтео, него му га Бог даде у руке, одредићу ти место куда може побећи.
И Лија затрудне, и роди сина, и надеде му име Рувим, говорећи: Господ погледа на јаде моје, сада ће ме љубити муж мој.
А Енос поживе деведесет година, и роди Кајинана;
Потом рече Зевеју и Салману: Какви беху људи које побисте на Тавору? А они рекоше: Такви као ти; сваки беше на очима као царски син.
И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твог из руке твоје.
Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља.
И Ситу се роди син, коме надеде име Енос. Тада се поче призивати име Господње.
И Исав подигавши очи угледа жене и децу, па рече: Ко су ти оно? А Јаков рече: Деца, коју Бог милостиво дарова слузи твом.
А Јаков рече Симеуну и Левију; сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити те ћу се истребити ја и дом мој.
И јави се Бог Јакову опет, пошто изиђе из Падан-Арама, и благослови га,
И метну Јаков споменик на гроб њен. То је споменик на гробу Рахиљином до данашњег дана.
А родив Ноја поживе Ламех пет стотина деведесет пет година, рађајући синове и кћери;
Па отиде колико се може стрелом добацити, и седе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умрети дете. И седећи према њему стаде гласно плакати.
И опет затрудне, и роди сина, и рече: Да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, кад му родих три сина. Зато му надеше име Левије.
Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио.
И умре Рахиља, и погребоше је на путу који иде у Ефрату, а то је Витлејем.
И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тешећи га, али се он не даде утешити, него говораше: С тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим.
А Јуда рече Авнану: Уђи к жени брата свог и ожени се њом на име братово, да подигнеш семе брату свом.
И Јуда рече Тамари снаси својој: Остани удовицом у кући оца свог докле одрасте Силом син мој. Јер говораше: Да не умре и он као браћа му. И отиде Тамара, и живеше у кући оца свог.
А Јуда посла јаре по пријатељу свом Одоламејцу да му донесе натраг од жене залог. Али је он не нађе.
Па сада да отидем к слузи твом, оцу свом, а ово дете да не буде с нама, како је душа оног везана за душу овог,
А твој се слуга подјемчио за дете оцу свом рекавши: Ако ти га не доведем натраг, да сам крив оцу свом до века.
The Bible, in its profound wisdom, doesn't shy away from acknowledging the reality of sorrow. The verses explored reveal a God who sees, understands, and comforts in the midst of our pain. They highlight that sorrow, while difficult, is not the final word. Hope, healing, and restoration are consistently offered through faith and reliance on God's unwavering love. These scriptures remind us that weeping may endure for a night, but joy comes in the morning. Let these verses be a source of solace and strength when sorrow inevitably knocks. Reflect on their message, apply their truths to your own experiences, and find comfort in knowing that you are not alone in your suffering. Embrace the promise of God's presence, and allow Him to transform your sorrow into a deeper understanding of His enduring love and unwavering faithfulness.