Biblijski stihovi o Travel

Али наста глад у оној земљи, те Аврам сиђе у Мисир да се онде склони; јер глад беше велика у оној земљи.

Зато кад те виде Мисирци рећи ће: Ово му је жена. Па ће ме убити, а тебе ће оставити у животу.

До места, где пре беше начинио жртвеник; и онде призва Аврам име Господње.

И обзирући се угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен беше студенцу на вратима.

А она рече: На пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га.

Неста села у Израиљу, неста их, докле не настах ја, Девора, докле не настах мајка Израиљу.

И кад проведе много времена онде, догоди се, те погледа Авимелех цар филистејски с прозора, и виде Исака где се шали с Ревеком женом својом.

А он им рече: Познајете ли Лавана сина Нахоровог? Они рекоше: Познајемо.

И дође на једно место, и онде заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту.

И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху;

А трећи дан јавише Лавану да је побегао Јаков.

И Лаван рече Јакову: Шта учини те крадом побеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?

И одведе сву стоку своју и све благо што беше стекао, стоку коју беше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу свом у земљу хананску.

А пошто њих узе и преведе преко потока, претури и остало што имаше.

После дође Јаков здраво у град Сихем у земљи хананској, вративши се из Падан-Арама, и намести се према граду.

А Јаков му рече: Зна господар мој да су ова деца нејака, и имам оваца и крава дојилица, па ако их устерам један дан, погинуће ми све стадо.

И пусти камиле да полежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде;

И роди Агара Авраму сина; и надеде Аврам сину свом, ког му роди Агара, име Исмаило.

А брат и мати њена рекоше: Нека остане девојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде.

А беше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигавши очи своје угледа камиле где иду.

И стаде Исак откопавати студенце, који беху ископани за времена Аврама оца његовог, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима која им беше надео отац његов.

И по ноћи уста, и узе обе жене и две робиње и једанаесторо деце своје; и преброди брод Јавок.

А сам прође напред, и поклони се до земље седам пута докле дође до брата свог.

И онде начини жртвеник, и назва оно место: Бог ветиљски, јер му се онде јави Бог, кад је бежао од брата свог.

И кад Израиљ живеше у оној земљи, отиде Рувим и леже с Валом иночом оца свог. И то дочу Израиљ. А имаше Јаков дванаест синова.

И исту ноћ јави му се Господ, и рече: Ја сам Бог Аврама оца твог. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу семе твоје Аврама ради слуге свог.

А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах.

И купи комад земље, где разапе шатор свој, од синова Емора оца Сихемовог за сто новаца.

И Јаков и сва чељад што беше с њим дођоше у Луз у земљи хананској, а то је Ветиљ.

А Венијамина брата Јосифовог не пусти отац с браћом говорећи: Да га не би задесило како зло.

А један од њих отворив своју врећу да нахрани магарца свог у једној гостионици, виде новце своје озго у врећи.

А Јуда му проговори и рече: Тврдо нам се зарекао онај човек говорећи: Нећете видети лице моје, ако не буде с вама брат ваш.

Ако ли нећеш пустити, нећемо ићи, јер нам је рекао онај човек: Нећете видети лице моје, ако не буде с вама брат ваш.

Па кад дођосмо у једну гостионицу и отворисмо вреће, а то новци сваког нас беху озго у врећи његовој, новци наши на меру; и ево смо их донели натраг;

А кад изађоше из места и још не беху далеко, рече Јосиф човеку што управљаше кућом његовом: Устани, иди брже за оним људима, и кад их стигнеш реци им: Зашто враћате зло за добро?

А Господ иђаше пред њима дању у ступу од облака водећи их путем, а ноћу у ступу од огња светлећи им, да би путовали дању и ноћу.

А кад се не подизаше облак, онда ни они не полажаху до дана кад се подиже.

Јер облак Господњи беше на шатору дању, а ноћу огањ беше на њему пред очима свега дома Израиљевог, докле год путоваху.

Ако ли би два дана или месец дана или годину облак стајао над шатором, стајаху у логору синови Израиљеви и не полажаху, а како би се подигао, они полажаху.

А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.