Biblijski stihovi o Water

А од збора синова Израиљевих нека узме два јарца за жртву ради греха, и једног овна за жртву паљеницу.

А сало од жртве за грех нека запали на олтару.

А јунца за грех и јарца за грех, од којих је крв унесена да се учини очишћење у светињи, нека изнесу напоље из логора, и нека спале огњем коже њихове и месо њихово и балегу њихову.

А у осми дан нека узме две грлице или два голубића, и нека дође пред Господа на врата шатора од састанка, и нека их да свештенику.

И свако седло на коме би седео онај коме тече семе, да је нечисто.

А жена кад има време, кад иде крв од тела њеног, нека се одваја седам дана, и ко је се год дотакне, да је нечист до вечера.

А кад се онај коме тече семе очисти од течења свог, нека броји седам дана пошто се очисти, и нека опере хаљине своје и нека тело своје опере водом живом, и биће чист.

И поставивши свештеник жену пред Господом нека јој открије главу и метне јој на руке дар за спомен који је дар за сумњу љубавну; а свештеник нека држи у руци својој горку воду, која носи проклетство.

И нека свештеник закуне жену, и рече јој: Ако није нико спавао с тобом, и ако ниси застранила од мужа свог на нечистоту, нека ти не буде ништа од ове воде горке, која носи проклетство.

А из Рафидина отишавши стадоше у логор у пустињи Синајској.

И Мојсије узе штап испред Господа, како му заповеди Господ.

Потом нека узме чист човек исопа и замочи у ону воду, и покропи њом шатор и све суде и људе који су у њему били; тако и оног који би се дотакао кости или човека посеченог или умрла или гроба.

Бог га је извео из Мисира, и Он му је као снага једнорогова; појешће народе који су му непријатељи, и кости ће његове потрти, и стрелама својим пострељати их.

Студенче, који копаше кнезови, који ископаше поглавари народни с оним који постави закон, палицама својим. А из пустиње отидоше у Мантанаил,

А Господ рече Мојсију и Арону: Што ми не веровасте и не прослависте ме пред синовима Израиљевим, зато нећете одвести збора тог у земљу коју сам им дао.

А Господ пусти на народ змије ватрене, које их уједаху, те помре много народа у Израиљу.

А отуда дођоше к Виру; то је студенац за који беше рекао Господ Мојсију: Скупи народ, и даћу им воде.

Још рече Господ Мојсију говорећи:

И отишавши од Црвеног Мора стадоше у логор у пустињи Сину.

Чувај се да не заборавиш Господа, који те је извео из земље мисирске, из куће ропске.

А времена за које идосмо од Кадис-Варније па докле пређосмо преко потока Зареда, беше тридесет и осам година, докле не изумре у логору сав онај нараштај, људи за војску, као што им се беше заклео Господ.

А што нема пера и љуске, не једите; да вам је нечисто.

У земљу изобилну пшеницом и јечмом и виновом лозом и смоквама и шипцима, земљу изобилну маслином, од које бива уље, и медом;

И даде ми Господ две плоче камене, исписане прстом Господњим, на којима беху речи све које вам изговори Господ на гори исред огња на дан збора вашег.

Ни роду, ни чапљу по врстама њеним, ни пупавца, ни љиљка.

И кад то чусмо, растопи се срце наше, и ни у коме већ нема јунаштва од страха од вас, јер је Господ, Бог ваш, Бог горе на небу и доле на земљи.

И заповеди Исус свештеницима говорећи: Изађите из Јордана.

И благом које долази од сунца, и благом које долази од месеца.

Потом их дозва Исус и рече им говорећи: Зашто нас преваристе и рекосте: Врло смо далеко од вас, кад ето живите усред нас?

Одатле иде та међа на Вет-Оглу, и пружа се од севера до Вет-Араве; и одатле иде та међа на камен Воана сина Рувимовог;

И сусед му Ог, цар васански, који беше остао од Рафаја и сеђаше у Астароту и у Едрајину,

А градови беху одвојени синовима Јефремовим у наследству синова Манасијиних, сви градови са селима својим.

А од Ветиља иде на Луз и долази до међе архијске до Атарота,

Тада завапише ка Господу, и поставих таму између вас и Мисираца, и наведох на њих море које их затрпа, и очи ваше видеше шта учиних од Мисираца; потом остасте у пустињи дуго времена.

А и синови Кенеја таста Мојсијевог изиђоше из града палмовог са синовима Јудиним у пустињу Јудину, која је на југу од Арада. И дошавши живљаху с народом.

Тада изотпадаше коњима копита од терања јунака њихових.

И сведе народ на воду; а Господ рече Гедеону: Који стане лаптати језиком воду, као што лапће пас, метни га на страну; тако и сваког који клекне на колена да пије.

А Господ рече Гедеону: Много је народа с тобом, зато им нећу дати Мадијане у руке, да се не би хвалио Израиљ супрот мени говорећи: Моја ме рука избави.

А кад се развеселише, гле, људи оног града, безаконици, опколише кућу, и стадоше лупати у врата, и рекоше старцу, господару од куће, говорећи: Изведи тог човека што је ушао у твоју кућу, да га познамо.

И би судија Израиљу за времена филистејског двадесет година.